Vesti



❤️ Click here: E ljubavi moja prosla

Vo­lim i ko­no­ba­re ko­jih ne­ma u po­me­nu­tim bir­cu­zi­ma u ko­ji­ma se če­ka­ju vo­zo­vi ko­ji ne do­la­ze. Vo­lim to dru­štvan­ce u skraj­nu­tom ku­peu ot­ka­če­nog va­go­na na spo­red­nom ko­lo­si­je­ku. Vo­lim naš ma­li ot­ka­če­ni va­gon na na­šem ma­lom spo­red­nom ko­lo­si­je­ku u ko­jem če­ka­mo na­šu ma­lu spo­red­nu sre­ću.


Vo­lim cr­no ime jed­ne go­re ko­ju vo­lim. Vo­lim da se na­sla­đu­jem gor­či­nom ri­je­či ko­je ne vo­lim. Država: Srbija i Crna Gora ili obrnuto.


Oprosti, Ljubavi Moja - Vo­lim na­še ne­ho­tič­ne sra­mo­te, jer bez tih ne­ho­ti­ca mi ni­je­smo mi.


Vo­lim na­še vo­zo­ve bu­duć­no­sti ko­ji su pro­šli mi­mo nas če­žnji­vo svir­nuv­ši no­stal­gič­ni po­zdrav. Vo­lim na­še pe­ro­ne na ko­ji­ma sto­ji­mo pod ki­šom če­ka­ju­ći vo­zo­ve ko­ji ne­će sta­ti. Vo­lim sta­nič­ne bir­cu­ze u ko­ji­ma se če­ka­ju vo­zo­vi ko­ji ne do­la­ze. Vo­lim po­me­nu­te bir­cu­ze u ko­ji­ma se če­ka­ju i ko­no­ba­ri ko­jih ne­ma. Vo­lim i ko­no­ba­re ko­jih ne­ma u po­me­nu­tim bir­cu­zi­ma u ko­ji­ma se če­ka­ju vo­zo­vi ko­ji ne do­la­ze. Vo­lim od­su­stvo sva­kog smi­sla jer valj­da obo­ža­vam na­šu be­smi­sle­nu ko­me­di­ju sa su­za­ma. Vo­lim na­še su­ze jer ni­ka­da ni­je­su sa­mo su­ze i naš smi­jeh kroz su­ze ko­je ni­ka­da ni­je­su sa­mo su­ze ra­do­sni­ce. Vo­lim na­ša ra­do­va­nja ko­ja ni­ka­da ni­je­su sa­mo ra­do­va­nja i tu­go­van­ke na­še ko­je stra­šno sli­če ra­do­va­nji­ma. Vo­lim na­šu pro­šlost ko­ja se ni­ka­da ne­će za­vr­ši­ti i na­šu bu­duć­nost ko­ja je pro­šla. I ni­kad mi ne­će za­bra­ni­ti da vo­lim ono što ni­ko ne vo­li ili što vole lo­pov­ski-kri­šom. Vo­lim na­še ne­ho­tič­ne sra­mo­te, jer bez tih ne­ho­ti­ca mi ni­je­smo mi. Vo­lio bih da mi ni­je­smo mi, ali još vi­še vo­lim što mi ni­je­smo oni. Vo­lim da is­po­vi­je­dam lju­bav u če­ka­o­ni­ci kao u is­po­vje­da­o­ni­ci. Vo­lim če­ka­nje ne­če­ga što ni­ka­da ne­će do­ći. Vo­lim da vo­lim ma­le smi­je­šne stva­ri, sku­po­cje­ne đin­đu­vi­ce jef­ti­nih ri­je­či. Vo­lim ma­li za­ko­ro­vlje­ni vrt ko­ji je ne­ko ne­ka­da pro­gla­sio dr­ža­vom, na­tak­nuo mu ka­pi­cu gor­do­sti, usa­dio mu sr­ce stra­ha i za­lio ga plju­skom po­da­ni­štva. Vo­lim i ma­lo ve­ći san od po­me­nu­te dr­ža­vi­ce ko­ju vo­lim. Vo­lim da sa­njam mno­go to­ga što ni sam ne vo­lim. Vo­lim lju­bav, ali ne vo­lim da joj is­pi­su­jem ime. Vo­lim da sa­dim cvi­je­će i da se ru­gam ba­što­va­ni­ma. Vo­lim cr­no ime jed­ne go­re ko­ju vo­lim. Vo­lim i ne­ke ko­ji vo­le sa­mo cr­no ime go­re ko­ju vo­lim. Vo­lim i po­je­di­ne ko­ji se upi­nju da mr­ze ono što vo­le, jer di­je­li­mo istu lju­bav. Vo­lim ne­bo iz­nad ze­mlji­ce ko­ju vo­lim i kad ne vo­lim ze­mlji­cu ko­ju vo­lim. Vo­lim da mno­gi mi­sle da ne vo­lim kad vo­lim, jer mi nji­ho­va mi­sao za­či­ni vla­sti­tu tu­gu što vo­lim. Vo­lim da se na­sla­đu­jem gor­či­nom ri­je­či ko­je ne vo­lim. Vo­lim da ri­je­či­ma ko­je ne vo­lim do­ka­zu­jem za­što vo­lim. Vo­lim sve što me tje­ra da ne vo­lim. Vo­lim da se ka­lim na ti­hoj va­tri za­vi­sti i zlo­be svih onih ko­je vo­lim. Vo­lim jer znam da ni­je­sam bo­lji od po­me­nu­tih ko­je vo­lim. Vo­lim da vje­ru­jem na ča­snu ri­ječ iako znam da nam je od isko­ni naj­lak­še po­ga­zi­ti ri­ječ, a naj­te­že vje­ro­va­ti u čast. Vo­lim da po­mi­sle ka­ko sam bo­lji ne­go što je­sam. Vo­lim kad se upla­šim od po­mi­sli po­me­nu­tih ko­ji mi­sle da sam bo­lji ne­go što je­sam. Vo­lim što sam ovo iako bih vo­lio i da sam ono. Vo­lim naš ma­li ot­ka­če­ni va­gon na na­šem ma­lom spo­red­nom ko­lo­si­je­ku u ko­jem če­ka­mo na­šu ma­lu spo­red­nu sre­ću. Vo­lim to dru­štvan­ce u skraj­nu­tom ku­peu ot­ka­če­nog va­go­na na spo­red­nom ko­lo­si­je­ku. Vo­lim nji­ho­vu tam­bu­ri­cu, nji­hov sev­dah i nji­ho­ve sr­ča­ne su­ze. I vo­lim da is­pa­dam smi­je­šan i ne­uk ka­da pi­šem o stva­ri­ma ko­je vo­lim. I da po­me­nem bra­ta Ma­ka­ri­ja, ma­e­stra vo­lje­nog ži­vo­ta, ko­ga baš vo­lim. I da se na kra­ju iz­vi­nim svi­ma ko­je vo­lim… About the Author Boris Jovanović, rođen u Nikšiću. U rodnom gradu voli miris lipa koje su posjekli na glavnoj ulici i pivo u samačkom status nepoznat. Zbog ljubavi prema srpskom jeziku kao mlađi Čarnojević odgegao na mali sjever. Zbog ljubavi prema Nataši nastanio se u Vrnjačkoj Banji ni kriv ni dužan. Vrlo je rijetko otac, a mnogo češće tata Matije i Bogdana. Ima malo više čitalaca nego napisanih knjiga. Nagrađivan malo ga je sramota, ali mu je to ponekad važno. Navijač Sut j eske i Zvijezde. Osobeni znaci: umjetničko-razbojnička fizionomija. Piće: sve manje crnogorskog vina. Država: Srbija i Crna Gora ili obrnuto.


Carolija - Oj ljubavi moja prosla (Uzivo) - Bilja
I ni­kad mi ne­će za­bra­ni­ti da vo­lim ono što ni­ko ne vo­li ili što vole lo­pov­ski-kri­šom. Vo­lim na­še su­ze jer ni­ka­da ni­je­su sa­mo su­ze i naš smi­jeh kroz su­ze ko­je ni­ka­da ni­je­su sa­mo su­ze ra­do­sni­ce. Odgovaraju mu 2 i 8 5 je ljubitelj lagodnog života i odgovaraju mu svi brojevi, pogotovo 5 6 je pouzdan i uravnotežen, a odgovaraju mu zamišljene 7 i seksi 9 7 voli produhovljene 3 i dinamične brojeve 5 8 je ambiciozan i svetski opredeljen, veliki materijalista. Vo­lim i ne­ke ko­ji vo­le sa­mo cr­no ime go­re ko­ju vo­lim. Ima malo više čitalaca nego napisanih knjiga. Vo­lim cr­no ime jed­ne go­re ko­ju vo­lim.